Sama reč je inače francuskog porekla découpage – seći, isecati. Ovo je jedna od najstarijih dekorativnih tehnika. Neki kažu da vodi poreklo iz Japana, a neki opet veruju da se njeni najdublji koreni vuku iz Sibira. Tokom 18. i 19. veka dekupaž je cvetao širom Evrope. Dospeo je čak na dvor Luja XV. Mnoge dvorske dame su pronalazile zabavu baveći se dekupažom, a neki radovi Bušea, Vatoa, Fragonarda, Redoutea, Pilementa i mnogih drugih uglednih umetnika završili su isečeni, zalepljeni, izlakirani ukrašavajući razne predmete. Mnogi veličanstveni primeri ove tehnike mogu se naći i danas na komodama, regalima i sličnim komadima nameštaja iz tog perioda.Ubrzo je Decoupage-nameštaj pridobio naklonost najpoznatijih ljudi svog vremena, kao što su Madame de Pompadur, Marie Antoinette, dok su Henri Matisse i Pablo Picasso čak i koristili ovu tehniku.
Originalna decoupage tehnika je takođe i evoluirala u neke nove stilove i tehnike. Jedna od najpoznatijih je ‘salvetna tehnika’, i ne treba mešati sa originalnim dekupažom.