Sama reč je inače francuskog porekla découpage – seći, isecati. Ovo je jedna od najstarijih dekorativnih tehnika. Neki kažu da vodi poreklo iz Japana, a neki opet veruju da se njeni najdublji koreni vuku iz Sibira. Tokom 18. i 19. veka dekupaž je cvetao širom Evrope. Dospeo je čak na dvor Luja XV. Mnoge dvorske dame su pronalazile zabavu baveći se dekupažom, a neki radovi Bušea, Vatoa, Fragonarda, Redoutea, Pilementa i mnogih drugih uglednih umetnika završili su isečeni, zalepljeni, izlakirani ukrašavajući razne predmete. Mnogi veličanstveni primeri ove tehnike mogu se naći i danas na komodama, regalima i sličnim komadima nameštaja iz tog perioda.Ubrzo je Decoupage-nameštaj pridobio naklonost najpoznatijih ljudi svog vremena, kao što su Madame de Pompadur, Marie Antoinette, dok su Henri Matisse i Pablo Picasso čak i koristili ovu tehniku.
Originalna decoupage tehnika je takođe i evoluirala u neke nove stilove i tehnike. Jedna od najpoznatijih je ‘salvetna tehnika’, i ne treba mešati sa originalnim dekupažom.
No, bavljenje ovom tehnikom nije ni malo jeftino. Ako se obrati pažnja na materijal (boje, lepak, lakovi, rižin papir, smese koje pružaju određeni efekat na objektu itd.), postaje jasno da je ovaj hobi izuzetno skup. Naravno, improvizacija, što se tiče materijala, je uvek moguća ali malo njih uspeva da, koristeći manje kvalitetne materijale dodje do efekta kakav se dobija kada se koriste originalni, naročito kada su u pitanju lepkovi i smese za efekte.
preuzeto sa- http://artie.rs/dekupaz-umetnost-siromaha/ i http://www.dekupaz.biz/blog/10-istorijat
No comments:
Post a Comment